Небојша М. Крстић: Војска је државотворни сталеж

​

Традиција је, као што етимологија указује, реч која потиче од латинског traditio и значи оно што се предаје, оно што се преноси из нараштаја у нараштај, оно што се прослеђује из генерације у генерацију и управо се ту показује и доказује тај онтолошки и историјски континуитет предака, савременика и потомака. За православне хришћане традиција је живо предање у живој заједници. Значи, традиција никад не сме да постане или да се изроди у један јалови традиционализам, већ у једно живо, конкретно, делотворно тачније освештано предање да би заједница била на исти начин жива, да би имала вертикалу историјског и метаисторијског постојања који гарантује њен истински идентитет.

​

Улога војске у контексту питања о србској традицији не само да је важна, она је пре свега доминантна, зато што су оружане снаге онај сталеж који ствара, чува и одржава државу. Дакле, то је државотворни сталеж, то је државотворна институција. Војска, је уствари, вертикала која гарантује опстајање и будућност једне заједнице која има организовану државу. Зато се говори о православној државотворности као темељној вредности православних нација, у овом случају православне србске нације. Зато се прави разлика између народа, као заједнице која нема способност и која нема историјског призива да створи државу, и нације, као државотворног народа. То је она Хегелова класична подела на историјске и неисторијске народе. Народи који могу да створе државу морају и да је одрже у свом историјском постојању, управо зато што морају да сачувају своје највиталније, најзначајније духовне и националне интересе. За православне народе најзначајнији духовни интерес је православна вера, дакле она вера која потврђује њихов духовни идентитет, а најзначајнији национални интерес је државотворност.

​

Владика Николај Велимировић, највећи мислилац 20. века када се говори о православној философији и теологији, опомињао је да србска држава мора да буде са вером, србска политика са поштењем и да србска војска мора да буде са родољубљем. То су четири упоришна  стожера

постојања србске нације.***

Залагање за здраво друштво мора да буде кључна стратегија у очувању примарних духовних и националних интереса, јер је отворено друштво као отворена рана на организму, свака инфекција, сваки вирус, свака нечистоћа може да га опогани на смрт, а здраво друштво је једини гарант стабилности. Здраво друштво подразумева здраву духоност, здраву политику и наравно здраве и непобедиве оружане снаге.

​

У сваком случају,  традиција мора да буде непосредно извориште, односно платформа на којој стоји, платформа која подсећа да без државотворне енергије, без државотворне присебности војска не може да буде истински чувар свегаоног што је свето, честито и миломе Богу приступачно. Најзначајнија светиња је светиња живота, оне Богообразности коју нам је Господ даровао, дакле светиња опстанка и светињаборбе занаше ближње, за оне који не могу да се бране. Када се говори о рату, треба имати у виду провокативну реинпретацију Клаузевицевог

начела да је рат наставак политике другим средствима. Мишел Фуко рекао је да је политика наставак рата другим средствима. То је веома значајна реинпретација која нас подсећа да је мир само један међупериод између сукоба, ако уопште постоји мир у оваквом свету.

​

И зато здраве оружане снаге подазумевају присуство здраве духовности, у нашен случају то је православна духовност. Подразумевају присуство православних свештеника на онај најделотворнији начин, а то је богослужење у касарнама, односно у свим објектима који су у власништву ВЈ. само тако ћемо показати да смо истински спремни да останемо на овој историјској ветрометини, само тако ћемо показати да нас се потомци неће постидети као што се ни ми нисмо постидели наших предака.

​

****

Коментар: Текст је прекуцан у изворном облику, онако како је одштампан у листу "Војска" од 11.1.2001. године. Међутим свакоме ко иоле познаје дело светог Николаја Србског, а нарочито ономе ко је знао дело блаженопочившег Небојше Крстића биће јасно да комунистички цензори нису дозволили да се текст штампа у оригиналу. Владика пише, а Небојша подсећа " Нека нам држава буде са Божијим благословом, политика са поштењем, војска са родољубљем и школа са вером." То су четири и цифром 4 упоришта на која указују слуге Бога Живог и Истинитог. А непријатељ Божији у својој идеолошкој острашћености и лудилу овоземаљске идолатрије даје себи за право да брише свечеве речи и прекраја по вољи секуларне власти. На нама је да кажемо: како секао тако ти било одсечено, како брисао тако био обрисан, како се у Бога уздао тако ти Бог помогао. Нека је слава и хвала светом Николају Велимировићу и блаженопочившем Небојши Милутиновом Крстићу.

​

​

​

​

​