БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА
У Витлејемској пећини, далеко од сјаја краљевских дворана и раскоши богатих римских улица, огрејан ватром пастирских бадњака и окићен поклонима источних мудраца, заблистао је јаче од звезде водиље за коју пророци рекоше да ће означити рођење великог Цара и Месије, Првенац рођен од Девојке, „мали Бог“- Божић. Силом вечности његове Божанске природе историја је добила нови смисао и рођење тог детета, Исуса Христа, означило је почетак Новог Завета, Чудо над чудима које се догађа и данас. Данас у целом свету у срцима хиљада верника запалиће се, неугасиви пламен витлејемске ватре и љубављу огрејати храмове у којима се прославља рођење Сина Божијег уз радосни поклич „Христос се Роди!“
Има ли радоснијег тренутка за пали род људски. Сваки отац и свака мајка, син и ћерка, сваки који је са живом главом ушао у овај свет има разлога да поносно узвикне „ваистину се Христос Роди“. Сада знамо да нас Бог није оставио, нисмо сами и препуштени непријатељу да нас везане на заклање води, сада је Снама Бог. Све што је било обесмишљено, у Богочовеку је добило свој смисао. Пали Адам од земље створен, са земљом је делио проклетство пада, уздишући чекао обећање Очево, и сада, ево јави се Дете које петом својом змији здроби главу, а Адамове потомке обасја Светлошћу Новог Живота, Живота у Духу Светом.
Наши праоци Симеон Мироточиви и син његов Свети Сава, примише ову Светлост да Њоме обасјају читав род Србски. У слави Средњевековне Богом благословене државности, као свећа упаљена у славу Христа Бога, сијала је нација Србска. Ова светлост обасја пут у Небеса србском кнезу великомученику косовском Лазару да са крстоносном војском својом умаршира у вечни Живот Новог Јерусалима. Чак и у време турског мрака јаче него икад засија Светлост Божића разбуктана пламеном Моштију Светог Саве, и слава Христа Бога потврди се кроз печат Завета речима мученика србског ђакона Авакума који вечно определи судбу Србинску.
Карађорђе, Милош, Свети Стеван Синђелић, војводе и ратници, Србски Витезови бранили су и одбранили сваки педаљ Отачаства, знајући да тиме пре свега бране Веру да је једне ноћи Бог постао човек, да би једног дана човек постао Бог! Има ли јачег разлога за живот, борбу, муку и јуначку смрт? Божић нам поручује да нема.
Зато Србине брате и Србкињо сестро, присећајући се свих предака својих, који понеше Венац Христове славе и посташе учесници у неразделном и непролазном Животу Свете Тројице, у овом времену привида и таме пролазног секуларизма и безбожништва, корупције и неморала, партијашких деоба и братоубилачке издаје, у времену неверја и зловерја, немојте се двоумити и сумњати, него поносно и храбро како доличи потомцима оних који се прославише у Небеској Србији, са надом, вером и љубављу, разликујући духове примите у своја срца Господа, јер он без разлике стоји пред вратима просјака и богаташа, радника и ратара, учитеља и доктора и узвикните на радост рода и пропаст свих богоборних изрода и издајника, Срб је Христов,
ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ!