Браћо Срби и сестре Србкиње, господо хришћанска,
обраћамо вам се у светосавској љубави, да вас подсетимо да сте "по крви аријевци, по презимену словени, по имену Срби, а у срцу и души хришћани". Ова небоземна истина, по речима светог Николаја Србског сведочи да све у животу нашег народа мора бити у знаку крста и слободе. Крстом сведочимо нашу зависност од Бога, а прегалаштвом нашу независност и слободу од злих људи и њихових дела.
Обраћамо вам се у времену највећег посрнућа и богоодступништва нашег народа, у времену тоталитаризма и безумља, да вас дозовемо Богу и Србству, да вас саберемо на дело на које вас са Крста Распети и Васкрсли Господ дозива, на светониколајевску борбу за државу са Божијим благословом, политику са поштењем, војску са родољубљем и школу са вером!
Вера као темељ будуће борбе
Борити се значи трпљењем , страдањем и акцијом бранити светост Србске Цркве, слободу Србске државе и биолошки опстанак Србског народа .
Без духовног темеља србство губи свој ослонац и предаје се разним белосветским, било левим или десним , идејама које за циљ имају потирање националног идентитета и у крајњем случају одузимање отачаственог простора нашег народа. Дакле било да се ради о комуно-анархистичким, либерално- демократским или паганско-националистичким идејама, крајњи исход њиховог богоборног дела је јасан - брисање србског имена и отимање србског имања.
Зато истински србски националиста пре свега мора бити православни хришћанин, у оном истинском значењу тих речи. Мора бити увек у Цркви својих предака, спреман да пострада за веру православну, попут Светог кнеза Лазара или Светог ђакона Авакума. Мора бити слободан од свих световних ланаца и сатанских обмана, које је свети Николај Србски назвао језивом тамом туђинском, а који чине слабим и поробљавају оне који немају Живу веру у Христа Победитеља света и смрти. Мора бити увек спреман да страдањем сведочи Истину, понављајући апостолске речи: не живим више ја , него Христос живи у мени. Јер ако ишта стоји између Христа и човека то чини штету само човеку, слаби га, умртвљује, покорава и чини неспособним за било какву борбу. Зато Србски националиста мора себе и сав живот свој предати Христу Богу како би био неустрашив и непобедив у борби за Народну Цркву и Народну Државу.
Дехристијанизовано србство није ништа друго до бесловесна руља, која у виду богоборног демоса, више не да није у стању да се бори за свој опстанак, већ будући разједињен и расцепљен класним и политичким циљевима, не може ни да препозна Народни нтерес као примарни вид политичке борбе. Комунизам и демократија овде се разоткривају у свом правом облику, комунизам кроз борбу класа, демократија кроз борбу политичких партија. Коначно и један и други систем економским поробљавањем и политикантским цепањем воде народ ка свом историјском крају. Међутим, Србска националистичка свест са ослонцем на Православној духовности не може бити преварена нити обманута лажним причама о једнакости, толеранцији, људским правима, пансловенској родноверној интернационали и сличним демагошким паролама којима се служе богоборни идеолошки окупатори од масонских југословена, преко титових комуниста, до данашњих сорошевих демократа.
Србски светосавски националиста уме да препозна непријатеља и зато ће га поразити.
Народна држава као темељ Србске слободе
Србски националисти се боре за успостављање слободне србске националне државе, Богом благословене сталешке монархије. У једној реченици изложили смо целокупан политички програм и дефинисали циљеве ка којима Србство мора стремити ако жели да опстане на овој ветрометини званој Балкан. Политичка борба србских националиста има за циљ ослобођење и уједињење свих Срба и свих србских земаља. Тако нешто могуће је само ако је испуњен онај први и темељни услов – здрава духовност у виду Слободне Народне Црквене Заједнице. Дакле здраво Србство у Живој саборној акцији може доследно заступати и одбранити Народни интерес, упркос свим непријатељским деловањима.
Гарант слободе и саборности, као вечних идеала оличених у оној крилатици, која је од Светог Саве до данашњег дана исписана на свим заставама Србске ратничке идеје – ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ, била је и биће Држава чији устав мора почињати речима: Србија је држава Србског народа, и на чијем челу мора бити најбољи од свих Срба, Богом изабран и помазан- Монарх! Без краља неваља, говорили су наши преци, не из убеђења или некакве идеолошке острашћености, већ поучени животним искуством да само у краљевини Србин може бити свој на свом, независан и слободан, како у фабрици, тако на њиви, у руднику, на улици или у свом дому. Краљ је чувар и бранитељ Србске Цркве и Вере, Србског Имена и Имања, гарант опстанка Србских националних вредности. Сви србомрсци и христомрсци, редом су републиканци. Њихове идеологије, политички и социјални програми, моралне вредности и принципи за које се залажу, обична су маска како би срушивши монархију спровели своју окупацију над србским отачаственим простором. Зар нас на то не упозорава турски империјализам, југословенски панславизам, титоистички комунизам и глобални тоталитаризам Новог светског поредка. Одузети Краљу власт и предати је народу, у име демократије и ослобођења. Омогућити грађанима да бирају своје делегате и управљају државом. Покидати ланце средњевековних, мрачних, заблуда и ући у ново доба, просветљења и напредка. Обећања, пароле, митинзи и револуције, али све не ради народне слободе, већ слободе деловања оних који су од Царске русије направили највећи концентрациони логор у историји човечанства. Оних који су у Француској револуцији побили преко милион честитих Француза, оних који су убијањем, пљачком, револуцијама, ратовима, планским миграцијама и наметнутом мултикултуралношћу уназадили човечанство и довели европску културу на ивицу пропасти а европске народе пред биолошки нестанак.
Такви Србима неће и не смеју стварати законе и организовати државу. Они морају бити надвладани јединственом србском акцијом у терору који су сами изазвали. Држава која прогони , убија, пљачка и поробљава своје грађане, је држава која мора бити срушена. На њено место доћи ће Србски поредак у коме је Монархија једини могући облик Србске државности.
Србски национализам – темељ биолошког опстанка Србске нације
Србски национализам није идеологија; и иако се пројављује кроз политичку борбу за националну државу у склопу интереса Србског Народа, он није политички покрет. Србски национализам представља заједничку љубав свих Срба и Србкиња према Отачаственом завету и оним заветним вредностима, које чине остварење новог живота крштене заједнице,тј.заједнице која у јединству, духа, културе, језика и крви, освештано живи као нова твар у Христу, вечно се опредељујући за Царство Небеско, а у датим околностима и историјским тренуцима, од Бога одређеним, гради и одржава националну Државу. Ово је једино схватила православна Црква и због тога за разлику од свих других национализама једино хришћански национализам јесте истинска пројава родољубља и Богољубља, односно оних речи блаженопочившег митрополита београдског Михаила Јовановића, који у свом заветном обраћању србском народу каже: Љубите Православље, љубите Србство! Отуда и није чудо што су сви непријатељи Србства најпре ударали на Србску Цркву као чувара свих напред наведених вредности. Клевете од стране јеврејских циониста на рачун светитеља Србске Цркве, или милитантни секуларизам југокомуниста и југонационалиста, уствари су срборушилаштво заогрнуто маском демагогије, док би права намера ових богобораца заправо била рушење Србских Цркава и клање србске нејачи ножем усташко-муслиманско-шиптарских сатаниста, као вид коначног решења Србског питања на балкану.
Србски национализам коначно је мисија од Бога намењена малом по броју али великом и храбром племену сељака и ратника. То је оно што је умео да препозна велики србски научник Никола Тесла, када је говорио о „мом маленом србском народу са великом мисијом“, или оно што је знао један од најомраженијих политичких идеолога двадесетог века Адолф Хитлер, када ни по коју цену није пристао да наоружа србске националисте чак ни онда када су се уместо Немаца борили и гинули против комуниста. Знао је да су „Срби једини државотворни народ са простора Југославије“ и да ће то оружје кад тад бити уперено у немачког окупатора. То је оно што и ми Срби овог покољења морамо урезати дубоко у наша срца и душе, сећајући се славних предака и будећи наду потомака,, ради којих се и води свака борба и чини свако добро дело уз помоћ Божију а на корист народну.