др Ратибор Рајко Ђурђевић:
РЕЧ ПРОФЕСОРИМА УНИВЕРЗИТЕТА И ДРУГИМ ВИСОКОУЧЕНИМ СРБИМА И СРПКИЊАМА
од грешнога раба Божјег Ратибора-Рајка Ђурђевића, клиничког психолога
Да ли сам сањао или био у полу-будном стању, не знам и није важно. Видео сам вас на неком великом скупу. Да ли сте седели у некој великој дворани или стајали под отвореним Божјим небом, нисам сигуран. Неко ме је одредио (сигуран сам да није био Сатана!) да вам проговорим коју реч о нечем што је важно и за вас и за сваког човека на крају 20. века. Ви много знате из своје струке, па и из опште културе, али се бојим, да сте незналице о најважнијим питањима овог века.
Од овог важног момента ћу и почети. Шта то значи и откуд нам тај појам о двадесетом веку? Двадесетом - после чега? Можда сте ви у својој свести, испуњеној вишим, конкретним знањима, теоријама и решењима компликованих стручних питања, зато и занемарили чињеницу да се у нашој културној сфери векови броје од рођења Исуса Христа, Сина Божјег. Ми живимо у Аппо Вопнш, А.В. лету Господњем 1997. У мојој књизи Савремени ликови Сатане (1985), посматрајући људе и догађаје, запитао сам се да ли се то А.Б. претво- рило у Аппо ЈЛакоИ, лета ђавољег.
Можда је на вас утицао и дух Христових непријатеља, који је скоро апсолутно овладао нашим академским просторима. Тај анти- христовски дух је преко левичарског либерализма и комунизма из- дејствовао да се наше доба обележава са ознаком ”наше ере” уместо вековима упражњаваног израза ”после Христа”. Били ми тога свесни или не, нама управљају директни потомци древних фарисеја који желе да затру траг Христу где год им је то могуће. Вероватно, не верујете да су то Његови непријатељи, нити слутите да се води рат против Христа последњих две хиљаде година, јер су вас тако учени учитељи учили. Можда сте због читања многих важних или хваљених књига пропустили да прочитате и једно од најмоћнијих дела владике Николаја Велимировића, Речи српском народу кроз тамнички про- зор (из логораДахау), у коме он говори о непоштовању Христа које се систематски уграђује у свест Европљана већ скоро триста година, као и да су Његови непријатељи помрачили памет и многих синова и кћери Светог Саве.
Свети Сава - врховни образац за Србе
Збиља, да ли се ви уопште рачунате у синове и кћери Светог Саве? Мислим: у духовне потомке оног духовног надчовека који је недвосмислено одредио какав Србин мора бити и да је сваки дру- гачији Србин - фалсификат јединог духовно правоваљаног обрасца српства? Не мислим овде на буквално подражавање и понављање живота Светог Саве: на његово напуштање практичног света, на порицање амбиције да буде владар међу људима, на дуге молитве и тешке постове, на неженство. То су посебни Божји дарови и веома мали број људи може да их прими и носи. Али мислим на ону озбиљну посвећеност Богу и Спаситељу Христу, испуњавање двеју главних Божјих заповести: ”Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим”, и ”Љуби ближњега својега као самога себе” (Мт. 22: 37,39).
То је централна нит примера који нам даје Свети Сава. Он би био први да призна како је те заповести држао несавршено, али да се до максимума плрудио да их испуни. Ми, његови потомци, још смо мање били вољни и способни да те заповести испунимо у свом животу, али је пред Богом важно да смо се трудили по мери своје ограничености и подложности греху.
Да вам у овом моменту предочим једну причу која снажно осли- кава духовно стање које овде разазнајем. Вероватно ту причу нисте чули јер сте одрасли, као и ја, у џунгли антихришћанске (јудео-ма- сонске) и комунистичке културе. Руским друмовима кретали су у правцу југа многи ходочасници који су се управили према Светој Земљи на хаџилук. Већина су, због сиромаштва и светог жара - ишли пешице. Међу њима је био и човек коме је Бог дао патуљасти раст. Гледале га друге хаџије, а понеки и питали: ”Како ћеш ти са својим кратким ногама икад стићи до Палестине?” А он им је спокојноодговорио: ”Ако и не стигнем, главно је да се нађем на путу за Јерусалим.”
Тако и са нама који смо као Срби дужни да следимо стопама најузвишенијег сународника. Наше су силе мале, наша свест о сушти- ни задатка који је Свети Сава задао сваком Србину је слаба, али нас Бог не ослобађа обавезе да идемо правцем који је Светитељ зацртао.
Да ли сте као учени и заузети људи и жене - и помишљали да озбиљно кренете у духовни, мислени Јерусалим?
Ако нисте, очигледно вас је снашла несрећа: промашили сте најважније развојне правце у свом животу, а то је да стекнете сагласје са вољом свога Творца већ у овом животу, а са тим и награду у животу у телу и после смрти.
Узалудност неверовања у Бога
Не сумњам да овде додирујем најзначајнију нит вашег живота, ваш најсудбоноснији потез, онај који је везан за Бога и за вашу душу. Ви ми одговарате да не верујете ни у Бога, ни у Христа, ни у душу, ни у живот после смрти. Надам се, ипак, да вас безбожни дух времена није у тој мери завео да уопште не верујете у истине које је Христос објавио. Сећам се последњег разговора са једним рођаком који је умирао од рака плућа. Био је лекар и знао да му је остало још мало живота. Природно, био је депримиран. Г оворио сам му о Христу који воли све људе - а мој рођак је био добар човек: "Христос ће превидети слабости које си, као сваки човек, имао и опростиће ти.” Он ме тужно одбио: ”Не вреди да ми о том говориш. Ја у то не могу да верујем. Целог живота, од почетка студија, нисам веровао да постоји Бог, па ни душа. Ми доктори верујемо само у телесну природу човека и не верујемо да има живота после смрти. Кад умреш, то ти је то - крај.”
Било ми га је жао. Он није био жртва медицине, него материја- листичког духа који се увукао међу лекаре и код већине других људи, учених по западном рационалистичком моделу. Јудео-масонски злот- вори су већ триста година инсистирали на томе да је материјални свет све што постоји, како нема душе ни духа независно од тела. Средином8 19. века су се три атеистичка професора филозофије - у Берлину, Бечу и Гетингену заверили против сваког веровања у дух као примар- ну стварност, а да се у науци призна само постојање материје и свако друго схватање прогласи назадним, мрачњачким и недостојним изучавања и савремених схватања. Уз помоћ јудео-масонске пропа- ганде, успели су да већини учених људи намакну ту скраму на очи, и сви - сем најпродуховљенијих - прихватили су атеистичко тумачење света. Не мали број њих није прихватило материјалистичку веру (Њутн, Пастер, Планк, Ајнштајн, Фарадеј, Павлов, Мендељејев, Тес- ла), али је већина универзитетски образованих људи прихватила диктат нових фарисеја и садукеја. Бољшевици и комунисти су тај диктат претворили у принуду и обавезну државну релтију.
Неки од Срба се још нису освестили и приволели вери Светог Саве. У вези са верујућим научницима, од посебне користи може вам бити случај једног атомског физичара о чијем веома важном увиду у природне законе вероватно да нисте чули због преваге атеистичких научника у западном свету. Др Валтер Хајтлер је средином 20. века био професор на Институту за физику Циришког универзитета. Об- јавио је књигу В1е Ма1иг ипс! с!аа СбпИсНе, Природа и Божанско. У њој је изнео увид од епохалне важности за сваког образованог човека. Научници материјалисти су се толико занели Њутновим природним законом о гравитацији да су усвојили тезу како су и сви други природ- ни закони истог типа, иако је Њутну, као хришћанском вернику, та мисао била страна. За разлику од тих атеистичких научника, Хајтлер гхредлаже много разумније схватање: наиме, да постоје бар четири нивоа природних закона. На најпростијем нивоу су закони физике. Изнад њих су закони биологије који се односе на живи свет, а који могу да суспендују важење неких физичких закона. Изнад тог нивоа су закони психологије, изнад психолошких су закони духовног света који су надређени и независни од других закона. То су закони Бога и Његове моћи. Њих је Христос пројавио у Свом боравку на земљи у људском обличју и пуноћи, Јеванђељима и у свим чудима. Христос је тренутно враћао вид слепима, одузетима давао способност ходања, истеривао зле духове из опседнутих, васкрсавао мртве, умножавао хлебове и рибу, предвиђао догађаје, најзад, као круну свих чуда и знакова Његове Божанске моћи - васкрсао из мртвих. Насупрот материјалистичким научницима који су били приморани да поричу Христова чуда због својих ограничених схватања природе , Хајтлер је био у стању да прихвати Христова чуда као део стварности коју је и Сам представљао. ‘
Материјалистички настројени научници су направили велику збрку погрешно примењујући природне законе на свет духа, мисли и осећања. Многи су напустили религију као, наводно, ненаучну област. Измислили су да постоји неизгладив сукоб између вере и науке. Хајтлерови погледи разрешавају сукоб између вере и науке и успостављају међусобну равнотежу. 'Гако је Хајтлер, покрштени Јев рејин, поново потврдио оно што је одавно било познато: да су неки Јевреји - религиозно изузетно обдарени људи.
Јудео-масонско испирање мозгова
Неки од вас су се можда тргли изненађено кад су први пут прочитали горе помињано: ”јудео-масонерија”. Та је реакција при- родна (не кажем ни ”паметна”, ни ”оправдана”) за културну климу коју су идејни диктатори у Евро-Америци успоставили. Прочитајте неке од мојих књига, па ћете можда признати да су моја схватања вредна пажње у оквиру чињеница о завери против Христа и хришћанства. Званични контролори академске мисли ми неће дати за право, јер су они задужени да бране секуларистичке (овосветске, антихришћанске) поставке. Надам се да нисте безнадежно везани за доминантне заблуде универзитетских правоверника.
Ситуација о којој вам говорим није нимало нова или необична. Пре триста или пет стотина година владајуће мишљење је било теолошко, подржано од Римокатоличке цркве, па и од дисидената протестаната. Они који су имали другачија тумачења стварности и сумњали у званична схватања, морали су бити пажљиви у мишљењи- ма која су развили. (Баш као у комунистичким режимима, где није било препоручљиво добити неподобну карактеристику.) Влас- тодршци - краљеви, кнежеви, папе - иако су и сами сумњали у влада- јуће истине, ипак би прогањали и кажњавали јавне критичаре хришћанског и теолошког поимања света. Сад је ситуација обрнута: неверници прогањају верујуће интелектуалце.
Кобна ”француска” револуција
Како се десило да дође до преокрета и успостављања ”истина” у које наша генерација верује, па и добровољно прихвата? Та се про- мена није десила преко ноћи, већ у току низа година. Највидљивија преломна тачка је била ”француска” револуција пре нешто више од 200 година. "Француску” сам ставио под наводнике зато што су Фран- цузи били, већином, само несвесни извршиоци целог преврата, док су стварни господари револуције биле стране силе и завереници. (О томе вам вероватно нису говорили кад сте учили историју или читали књиге које су вам дозволили диктатори културе.) Укратко, револу- цију су финансирали "јеврејски” банкари из Холандије и Британије, а изводили њихови штићеници, атеистички јудео-масони, који су пре тога, на превару, стекли истомишљенике у Француској. Била је то и игра великих сила (нарочито Енглеске и Пруске) против тада нај- моћније монархије у Европи. (О томе сам опширније писао у књигама Тајнирушитељи јеврејстваихришћанства, Адске протуве: Агенти Сатане у савременом свету, и Супербанкари: Вампири савременог човечанства.)
С обзиром на главни предмет ове ”Речи” (атеистичка диктатура над образовањем, јавним мњењем, медијима и културом) најважније је да су главни покровитељи и корисници атеистичких веровања, заправо јудео-банкари. Њихов дугорочни пројекат је Нови светски поредак, тј. диктатура глобалиста (мундијалиста) над државама, друштвима, нацијама и појединцима. Ради се о завери која је описана у Протоколима Сионских мудраца, чију веродостојност они упорно поричу, али које историјски и друштвени догађаји потврђују. (Хенри Форд, оснивач америчке династије произвођача аутомобила, упитан о Протоколима је рекао: ”Да ли су фалсификат, не знам. Али знам да се догађаји одвијају како се ту о њима пише.”)
Јудео-масони су убризгали у свест (испрали мозак) Евро-Амери- канцима да мисле онако како је масонским господарима и потребно: да не верују у Бога, буду равнодушни према својој нацији, да не мисле у витешким категоријама и да их не води дух, већ инстинкти и ужива- ња. Са таквим гојима (јеврејски израз за марву, стоку) није тешко владати. Извршиоци јудео-масонских планова (бољшевици и кому- нисти), увек су говорили о људским масама, не о самосвојним поје- динцима. Тако су назначили и модел обездуховљеног човечанства у Новом светском поретку. Драго ми је што сам толико стар да га нећу дочекати, иако су његове ругобе већ данас видљиве у моралном распаду Европе и Америке.
