Говорио је монах Антоније. Говорио је народу, полицији...говоро је онима који га слушају, али и онима који га прислушкују. Говорио је Истину!

Ретко је данас чути овакве беседнике и народне гласноговорнике, који попут блаженопочившег оца Жарка Гавриловића, Србскиу Истину сведоче духовном али и физичком борбом за Православље.

И као што су деценијама патријаршиско-партијски, комунистички злочинитељи и тлачитељи напаћеног србског народа игнорисали речи србског свештеника, народног Учитеља и борца за Веру и Истину оЖарка, тако и данас епископи и свештеници, а са њима и партијски чиновници, леве и десне провинијенције, ћуте и праве се луди. Мисле ваљда да онога кога игноришу на најбољи начин живог сахрањују, а кад га коначно и сахране, мртвог га попут оца Жарка протерају у неку недођију, да му се ни гроба не зна нити до њега може стићи без водича и теренског возила.

Деценијама су ћутали и на заборав осуђивали још једног србског ратника, кога његови пријатељи и саборци са правом називаху Учитељем. Узалуд беше њихово игнорисање Реч је васкрсла и дело Димитрија Љотића јавило се међу србском омладином, истом оном пред којом је и храбри и верни отац Антоније речима својим васкрсао дух борбе и речи оца Жарка. Зато је ваљда убрзо и приведен у ваљевски центар УДБЕ, ради саслушања пре него што подигну кривичну пријаву и утамниче га како би по њиховој нади( они сматрају да су Срби комформисти и кукавице) застаршили нас остале, а оца Антонија поколебали, купили и преобратили. Али мало су се зајебали.

Како рече и прорече богомудри његош „тврд је орах воћка чудновата“. Једно зрно паднувши на земљу велики род даје уз Божију помоћ и по Божијој вољи.

Узалуд све клевете и сва ружења имена Димитрија Љотића, кога неспретно комуњаре почеше поистовећивати са својим партијашким отпадом, ваљда да би их тако пред народом оцрнили а великог православног мислиоца још више понизили. Али узалуд. Вели господ „без Мене не можете чинити ништа“. Узалуд је сав напор издајника и кукавица, пичкоустих педера и лезбејки који окружени својим медијским лажовима и привидно „заштићени“ нато-шиптарским полицајцима из удобности својих кабинета поручују: не може нам нико ништа, Бога се не бојимо, а народ газимо и презиремо. Узалуд јер је отац Антоније опет говорио и говориће упркос негодовању грђаније или ти гојскких идиота оличених у антифа покрету, плаћеничким новинарима и полицијским агентима. Говориће докле молитвом и праведном силом народ буде стајао уз њега. Говориће јер је то Божија воља.

Још, кад већ поменух дабогда никад непоменуте анархолевичарске разсрбе и новинаре лажове и синове лажова, њима само једно имам да поручим : Јебо вам пас матер!

Док је међу Србима Љотића, Гавриловића и Давидовића(отац Антоније) они други могу да нам се напуше курца, да чупају косе и марксистичке браде и да се повуку у своје мишије рупе одакле ћемо их моткама истерати и ако воља Божија буде коначно утући за сва времена.

Живео отац Антоније и нека га Бог чува и поживи, да заједно са  Љотићем, Недићем, Крстићем, Караџићем и свим осталим синовима светосавске Србије дочекамо Слободу Златну.