СЛЕПИЛО ВЕЋИНЕ СРПСКИХ* НОВИНАРА И ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА
*Пишем "српских новинара и интелектуалаца”, а мислим да се овај израз у још већој мери односи на све евро-америчке службенике медија и њихове слушаоце и читаоце. Свима њима је мозак темељно испран синдромом страха од Јевреја. (Види моју двотомну студију ССЈ у Америци.)
Послужићу се у овом одељку чланком на који ми је случајно указао један пријатељ и истомишљеник. (Сам немам времена да пратим ни новине ни часописе.) Ради се о напису „Измишљени деицид и Јевреји” који је Драган Д. Лакићевић објавио у листу Интервју од 25. априла 1997, стр. 39,40.
Пажњу ми је нарочито привукао израз ”измишљени деицид” (убиство Бога). Г. Лакићевић ми је на тај начин јасно открио да припада талмудско-атеистичкој, "либералној” већини разсрбљених интелектуалаца који не верују Еванђељу Новог Завета, нити га поштују. Ови историјски документи управо говоре о фарисејско-ју- дејском злочину убиства Исуса Христа у Јерусалиму. То је и једини деицид о коме се говори у историји људског рода, а секуларно обрлаћени зналац г. Лакићевић не верује у оно што ни талмудски покварењаци нису порицали - да су бесомучни Јудејци викали „Распни га, распни” и тако присилили Пилата да им Га преда на погубљење.
У поднаслову чланка је истакнуто: „Постоји само једна књига која по броју примерака и по броју издања конкурише Библији. То је књига Нормана Кола Позив на геноцид (Матица српска, Нови Сад, 1996.*).
Ја сам, изгледа, један од неупућених читалаца међу Србима, јер о тој књизи нисам до сада чуо, нити у Америци до краја 1991, ни по повратку у Југославију почетком 1992. Иначе, за ту врсту "литерату- ре” интересовао сам се већ више од 25 година, па не разумем како ништа нисам сазнао о тако славном делу. (Већ сам навикао да српски новинари свашта пишу.) Питао сам пријатеље Србе да ли они о њој нешто знају, али су се и они чудили и одмахивали главама. Закључили смо да се ради о типичном потезу јудејске пропаганде која је склона да лансира лажне тврдње.
Питали смо се такође: какве везе има Матица српска са јевреј- ском и несрпском пропагандом? Матица српска је заснована да служи ширењу српске културе, а не туђих, белосветских, антих- ришћанских написа. Јудео-масони су довољно моћни и богати да плате своју пропаганду, па не морају да се служе средствима из завештања старих српских родољуба и православаца.
У поменутом поднаслову још стоји: „Писана је, такође, древним стилом пророка.” Уредник НИН-а је, чини се, необавештен да су се древни Пророци гадили тих назови-Јевреја, древних Израиљаца који су отпали од Мојсејеве вере и пошли затуђинским идолима. Данашњи Јевреји су следбеници анти-мојсејевских и вавилонских празновери- ца. Да је уредник био свестан ових чињеница (очигледно није читао моје књиге) - а није их свесна ни већина "хришћанских” теолога - вероватно не би повезао садашње Јевреје, отпаднике од вере Старог Завета, са Пророцима који су били верни Јехови.
У првој реченици чланка, писац пројављује своју секуларистичку предрасуду: ”Ако је Библија метафора на којој европска цивилиза- ција гради свој идентитет...” Није Библија метафора, тј. значење у преносном смислу, већ је Библија била камен-темељац за надахнућа и успон Европе - све док јој јудео-масонерија није одузела место најважније књиге европске културе
Писац чланка осуђује зли (сатански?) дух који се пројављује у књизи коју приказује. Обичном читаоцу није лако да разазна на чијој је страни приказивач. Он прво изражава неповољна осећања о мрачном духу који прети из Конове књиге, али свој увод завршава позитивном оценом да Позив на Геноцид представља анти-Библију, а да је истовремено „својеврсна Библија антисемитизма - реч је, нарав- но, о Протоколу Сионских мудраца”. Имам утисак да је приказивача мучио синдром СЈ: да ли да му подлегне, или да се осмели и каже шта мисли.
Очигледно, десило се оно што редовно сналази евро-америчке интелектуалце - да им се уграђени ССЈ узнемири, па му се онда са олакшањем предају. Одатле, приказ запада у уобичајену колотечину - чланкописац се обрушава на оне који су разгласили обавештења о записима Протокола Сионскихмудраца: ”То је, недвосмислено, фал- сификат царске [руске] тајне полиције.”
Општа карактеристика свих евро-америчких повлашћених писа- ца је да приказивач не зна (или не сме да се сети) да је око 1935. један непристрасни судија у Базелу, упркос општим анти-нацистичким струјањима јавног мњења у демократској Швајцарској, донео пресуду да су Протоколи оригинални документ, а не фалсификат. (Наиме, пре тога је неки Јеврејин тужио извесног издавача да је својим објав- љивањем Протокола обмануо свет и починио клевету против јудео- масонерије и јеврејског народа.)
Разматрајући Протоколе, други писац се пита: Ако је фалсифи- кат тако рђав, какав је онда оригинал? Хенри Форд, оснивач аме- ричке аутомобилске индустрије, бојећи се Јевреја који су му запрети- ли да ће га сломити банкарским бојкотом ако не престане да говори о нечасним делима јеврејских банкара и монополиста, индиректно је изразио своје мишљење о поменутој књизи: ”Да ли су фалсификат, не знам; али знам да се ствари дешавају баш онако како у њој пише.” (У то време су сећања на бољшевичко-јудејска зверства над руским народом још увек била свежа, и људи су знали на шта је Форд циљао.)
Приказивач показује своју конвенционалну ученост нашироко разматрајући о ниским коренима антисемитизма, као и о ругобама свести оних које је лако навести на мржњу и груба осећања, а што ће изазвати у погроме и малтретирања недужних Јевреја. Многи хришћани су се широм Европе, од Шпаније до Русије, понашали као неосетљиви дивљаци. Чланкописац као да није свестан како су се и Јевреји понашали сурово и крвожедно кад су имали могућност да оштете друге, невине људе. Енглески историчар Гибон је у својој обимној студији Успон и пад Римског царства, поменуо покоље које су Јевреји извршили над становништвом градова у којима су имали бројну или војну надмоћ. Свети Оци Хришћанске цркве су такође забележили многе осуде Јевреја због злих дела која су учинили про- тив хришћана. (Види о томе више у студији Виљема Гримстада, Анти-Сион: ПреГлед коментара о организованим Јеврејима од стране значајних личности кроз векове.)
И кад има могућност да сазна и призна о понеким јудејским злоделима, г. Лакићевић дискретно затвара очи. Његов мозак је, изгледа, тако обликован либералним и левичарским предрасудама, да не може ни да да буде објективан. Он пише:
Већ 1797. француски Баруел објављује спис у коме се тврди да у Европи одавно постоји тајно удружење, основано с намером да обори све монархије, свргне власт папе и озакони неограничену слободу. Ба- руел као душу завере открива масонски ред, док се Јевреји једва помињу.
Међутим, главни образац је написан; овај калуп се показао згодан да се објасни хаос који се одиграва Европом, политичка превирања, атентати, револуције, једном речју - све.
Очигледно, он је решио да види само оно што се учи у званичној историји, како је прећутно прописала јудејска цензура: јеврејска уло- га у европским крвопролићима се једноставно мора изоставити. "Француски Баруел” је био опат Баруел који је успео да спасе живу главу пред антихришћанским терором који су илуминатски масони успоставили уз помоћ новца јеврејских банкара и енглеске тајне полиције која је радила с њима у дослуху, достављајући им преко револуционарног принца Луја Филипа. Овај новац је употребљен на изазивање врења у народу и наоружавање крвожедних револуцио- нарних гомила.
Приказивач као да није чуо да су се нихилистички, револуцио- нарни илуминати инфилтрирали у европску масонерију и да су јев- рејски банкари из Франкфурта били покровитељи превратничких (анти-монархистичких и антикатоличких) завереника. Илуминати су створили комунистичке програме, а Маркс их касније објавио под својим именом. Овакво занемаривање основних чињеница прикрива истину да су јудео-банкари финансирали и дипломатски помагали „руску” револуцију која је однела 100.000.000 живота, да су злоупо- требили америчку моћ и богатства у потпори ”кинеске” револуције чији је исход био 60.000.000 жртава.
Све те грозоте јудео-масонско-комунистичких револуција уопште нису важне приказивачу. Као да су потонуле у ”црну рупу” про-комунистичке и секуларистичке пристрасности. Јудејска криви- ца за сва та зверства и крвопролића остаје непризната и незапажена у његовом излагању. Он само понавља психолошку интерпретацију: „Антисемитизам XX века представља наследника демонског сујевер- ја наслеђеног из средњег века!” Злочини и сећања на њих - као да се нису десили. Све је наставак антисемитских предрасуда средњег века! Јудео-масонски злочини се уопште нису догодили и антисемитизам је потпуно неоправдан!
Чини ми се да се овде ради о добровољно прихваћеном слепилу западног интелектуалца коме су репресивне силе темељно испрале мозак.
