Духовна глад и људске невоље постали су данас поприште свакојаких манипулација и превара иза којих стоји гола жеља за зарадом и медијском промоцијом. Притом се не преза ни од најбезочније злоупотребе православних светиња и хришћанских осећања. Једна од најновијих превара зове се "крст суштине".

Окрећем број телефона беогоадског приватног предузећа "Годрас" које већ месецима сензационално рекламира, упорно препоручује и бестидно продаје такозвани "крст суштине", тобожње "откриће старца Софронија, монаха са Свете Горе".

​

-"Добар дан. Ви сте предузеће које продаје „крст суштине?"

​

-"Да, изволите."

​

-"Пошто свој производ рекламирате као „православни крст“ којег је открио извесни старац Софроније боравећи педесет година у манастиру, па ме због свега тога занима из којег је  то манастира ваш старац Софроније и где борави на Светој Гори?"

​

-„Знате ... (замуцкивање) ... ја, овај, нисам власница предузећа. А госпођа Драгана Поповић, власница, није ту, а ја не смем да дајем такве информације."

​

- „Не знам зашто таква безазлена информација није за јавност. Нисам вас питао да ми кажете колико сте комада свог производа продали и колико сте зарадили до сада и да ли су вам пословне књиге уредне. Желим само да знам у којем је то манастиру монах Софроније 'за педесет година боравка у манастиру стекао  спознају о крсту суштине', што, , иначе сами тврдите  у својим рекламама. Осим тога ваша власница Драгана Поповић себе представља као 'духовно чедо старца Софронија” , па ми, такође није јасно да ли она одлази свом 'духовнику' на Свету Гору  прерушена у мушкарца или су, пак, у присној „духовној“ вези преко мобилног телефона?"

​

-„То уопште није битно. (Глас јој постаје нервознији са мањом дозом агресивности) О томе не говоримо!"

​

-„Онда се неминовно стиче утисак да се ради о једној великој презари и да су ... (сада већ веома агресиван женски глас прекида ме у пола реченице)".

​

 - „Шта ви уопште знате о крсту суштине! Би сте никакав православац!“

​

-„Ја можда јесам никакав православац, али то сигурно није мати Гликерија, игуманија чувеног манастира Ћелије, која вас је тачно разобличила у једним новинама указујући притом да ви страшно и нечасно злоупотребљавате веру православну.

​

-„Шта она зна! (Разљућено виче из све снаге) Ми смо њој одговорили у новинама. Та Гликерија је једна ... (следе огавне речи које нису за пристојан часопис какав је 'Београдски дијалог')"

 

-"Лако је вама да све то говорите када се ни Бога не боЈите нити се људи стидите".

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

 

Такозвани "крст суштине" нема никакве везе са правослазним Крстом

​

 

Тако сам завршио разговор са произвођачима и дистрибутерима тзв. "крста суштине" - производа који је настао на тлу верског незнања и опасне духовне необавештености. У име "духовне медицине" сервира се још једно у низу лажних "православља" којим се невољници и лаковер-ници слуђују и распамећују. Пропагира се лажно средство које кобајаги "исцељује све душевне болести, јача вољу, враћа самопоуздање, скида све врсте и облике црне магије и проклетства, чисти простор у коме боравимо од негативних сила, решава љубавне проблеме, смирује свађе деце и родитеља" - речју: ради се о нечему што је боље од чаробног штапића. Да није бесчасно и тужно, било би смешно. И до сада је на нашем поднебљу било смутљиваца који су у медијимо (зло)намерно спајали сујеверје и Православље (нпр. Миља Вујановић, Милић од Мачве), али овакве перфидне злоупотребе Крста, Празославља, Свете Горе, монаштва, старчества и духовништва - тога још није било. И још се притом бестидно посеже за цитатима Светог Јована Златоустог да би се своје преваранство још боље протежирало и још више обманула простота (види рекламу на читавој последњој страни недељника "Аргумент" 6.4.1998.).

 

Шта је суштина ове преваре? Наравно, пре авега лака и безбедна зарада. Наиме, цена тзв. "крста суштине" јесте нешто мања од 10 ДЕМ (тачније 58 динара). О каквој се небивалој превари ради показује још једна реченица из рекламног огласа предузећа "Годрас": "Старац Софроније је оставио свом духовном чеду Драгани Поповић у аманет крст суштине. Заклео је ову жену да у 1998. години учини досгупним крст суштине нашем народу, како би га сила крста спасила од зла". Сочувај нас Господе оваквих душебрижника који на народној муци, невољи и незнању профитирају. У ратним и кризним годинама они које Апостол Павле назива "учитељима чешања по ушима" (2 Тим.4,3) измислише некаквог фонтомског "деда-Милоја" (непостојећу особу измишљену од стране једног београдског новинара) и "његовим" саветимо уносише духовну и националну пометњу у наш народ. Сада је, пак, некоме потребан "старац Софроније" и његов "крст суштине". Он тобоже отклања све проблеме: личне, националне, породичне. друштвене ...

​

Последице по оне који прихватају превару предузећа "Годрас" и њиховог крста суштине јесу следеће: одвајање од истинске православне побожности која подразумева подвижнички живот у Цркви Православној, а не којекакво бесловесно магијско поверење у производ манипулације. Православни Хришћани не знају, не познају и не признају никакав "крст суштине". Православни Хришћани познају, признају и имају само Часни Крст Господњи Којем се клањају и Којим бивају чувани (као што се и казује у једној верзији Тропара Часном Крсту: „Спаси Господе народ Твој и благослови наслеђе Твоје, победу благоверном и христољубивом народу нашем над противницима даруј, и Крстом Твојим сачувај житељство Твоје“).

​

У свакој правној држави оваква превара би најенергичније требала да буде спречена и законски санкционисана. Шта би се десило неком предузећу које би се усудило да, на пример, у Израелу продаје „Давидову звезду суштине“? Зато је неопходно да се у нашем законодавству унесе категорија „духовног криминала“ под коју би се подвели и овакви случајеви злоупотребе православља и православних симбола.

​

Морамо овде поменути још један екстремни случај злоупотребе Србске Православне Цркве. Реч је о нелегалном издању тзв. „црквеног“ календара за 1998. годину, који се масовно продаје на пијацама и улицама широм Србије. У њему су дата многа мушка и женска имена која се предлажу србским родитељима за њихове потомке. О каквом се бестидном цинизму ради можемо видети и после летимичног погледа на понуђени списак имена. Наиме, у том списку налази  се прегршт оних имена која ни у ком случају не припадају нашем духовно-националном идентитету: Мартин, Ото, Хрвоје, Офелија, Радодајка...итд. Дух бестидног изругивања уткан је у ово пиратско издање тобожњег „црквеног календара“ на којем нема никаквих података о издавачу, месту издања и штампарији. Реч је дакле, о најперфиднијој криминалној злоупотреби производа Србске Православне Цркве са нескривеном жељом да се у нашу црквену јавност међу православне вернике унесе пометња подривањем њихове хришћанске и националне самосвојности. Овакве криминалне појаве могуће је ефикасно сузбити једино извођењем на суд, за сада анонимних, починилаца датог кривичног дела.