Иван Иљин:
БЕЗБОЖНИШТВО
Ако Ваш Бог постоји, покажите нам га! Где је он? Где станује? Где је Његово место? Нигде! Ни један микроскоп га није открио. Ни из једног телескопа се не да видети. Није ли зато боље прекинути сличне брбљарије?
На овако изазовно питање треба неизоставно дати одговор - одговор једноставан, јасан, научан и тачан. Довољно дуго смо оклевали.
Где се налази наш Бог?... Ако под тим „где“ претпоста-вимо одређено место у простору, онда се Он не налази нигде. Али, ви, господо безбожници, морате, тим пре, да признате постојање реалности којима се бави и позитивна наука, али које у простору не заузимају место. То су предмета без „где“, без резиденције, без места пребивања и становања; примени-ти на њих микроскоп и телескоп, атомску енергију и хемијску формулу бесмислено је; али њима се, не мање, баве читави универзитети. Покушајте, господо, са вашим „где“, да се обратите правницима (управо тако: кроз микроскоп ваља гледати купопродају, уговоре о најамнини, право на одабир); или, покушаете да добијете савет од математичара (на пример: „Где се налази место диференцијала или чисте величине у простору?"); обратите се психолозима и питајте их за тачну тежину душе, намучите логичара питањем може ли се кроз телескоп видети појам. Резултат тог вашег покушаја за вас може бити само постиђе, а за сваког другог - бесмислица. Дакле, прекините своје брбљање о „где“!
И спасавајте се, господо моја! Промените што пре своје неопрезно питање. А, тако? Имате боље питање: питате не ступно свима. Баш као у науци и уметности: три, четири, пет година заредом ваља слушалац високе школе да се стара о својој вештини и да је развија како би понешто правилно примио и разумео; а ви бисте сад, одмах, да судите о Богу? Ко вас је научно превратничкоме мишљењу, ко вас је научно да снагом просуђивања овладава сваки човек? Ко је тај који зна све? Ко се осећа у свакој области као код куће? Морају учити и трудити се један лимар и један чизмар, а ви бисте у тој, нај-дубљој и најпрефињенијој, области духа хтели одмах с неба па у ребра?!
Какав је то наук? Морао бих одмах да вас уведем у предсоб-ље; где ћу вас и напустити, јер управо тамо почињу самосталан живот и промисао; тамо треба предати самога себе, отворити широм своје срце, отворити духовно око, осетити, усвајати, освајати, градитељски стварати... Тамо је неопходно старати се о својој души и прочишћавати је.
То искуство отпочиње од љубави. Ко њоме не овлада, ко проповеда једино мржњу, тај остаје пред вратима. Међутим, љубав мора да буде истинска, душевна и искрена; овде не по-маже млако лицемерје. Та љубав мора да има додира са карак-тером, истин ским, неподељеним карактером, са усавршењем; у свему —у природи, у уметности, у односима човека са човеком, у науци, у социјалном поретку. Тамо где се укрштају љубав и карактер, где љубав према савршенству постаје пламен, тамо почиње религиозно искуство, тамо се човек находи у зрачењу Господњем, тамо он сме да пређе из предсобља у унутрашње одаје спокоја. И није нам дозвољено да му откријемо оно што ће морати да проживи у њему.
Ако то не желите, господо, онда идите својим путем; али будите барем толико коректни да не судите о ономе чему нисте дорасли. Иначе ће вас опет постићи стид!